Radost je prikazati domaću igricu u KMK-u. ‘Jebenomedijski’Car Park je preporučio jedan dizajner, usput tražeći komentare i ‘konstruktivne’ kritike. Sama igra nije ništa naročito među igrama parkiranja, a i fizika igre je …pa, nadogradiva, ali s obzirom da je u pitanju probna verzija, igrica zaslužuje istaknuto mesto.

Continuity je igra godine ( iako je prošlogodišnje izdanje). Divan spoj dva jednostavna žanra: skakutave platformske igrice i puzzle slagalice. Svojim ‘Čiča-Glišom’ treba da se dokopaš ključa s kojim ćeš na kraj igrice. Ali, staza je u delovima i putujući, stalno moraš rearanžirati delove kako bi karakter napredovao. Naravno,to je moguće samo ako se delovi savršeno uklapaju. Ovakve vanredno komplikovane zagonetke jesu retkost, i uprkos slaboj grafici, sleduje ocena 5.

Početkom ‘90-tih je Atomix bila jedna od naj boljih logičkih igrica. Sastavljaš molekule od atoma tako što ih pomičeš jedan do drugog… naravno uz poštovanje inercije …atom se kretao dok god se nije sudario s nečim (zidom, drugim atomom…). Ova klasična igra je dodatno razvijena od strane mađarskih developera, pa je i Flash verzija Atomix-a, verna kopija originala, ali sa mnogo lepšom grafikom, i prijatnom muzikom (tipa J.M.Jarre) u backgroundu. Nice work.

Dobri stari Mario ( špijunčina komunistička), bio je junak tooolikih flash-igrica, da ni sam više ne zna. I Tetris je, kao još jedan klasik, bio je obrađivan na ‘mali milion’ načina. A onda se u nekome rodila ideja da ih kombinuje. I rođen je Tuper Tario Tros., gde se od jednom igraju dve igrice: prvo se od elemenata tetrisa gradi ‘staza’, pa se mali vodoinstalater vodi po njoj do cilja. Naravno, i tu važe pravila Tetrisa: popunjen red nestaje. Dooobra ideja, samo, je malo teško preći kraj.
(postoji alternativni link, ali ‘Konga’ verzija je bolja. Ima How to Play meni, a pored toga i male olakšice za kraj. )

Kao fan Skutnik-a, raznežio sam se kada sam našao ‘Where is 2010?’. Uz odličnu grafiku Daymare Town-a, na neuobičajen način, igra nije point-n-click, radije je platformska igra, ali to ne umanjuje doživljaj. Simpatična je, igra se u roku nekoliko minuta, ‘lagano parče’ kao osveženje u frci posle N.G.

Grayscale je interesantna logička igrica, i retko se viđa takva među sličnima. Cilj je sprovesti Svetlosnu Sferu do cilja, krećući se zadanim pravcima. Na pojedinim mestima tih pravih nalaze se zupčanici , čije kretanje možemo preusmeravati Svetlosnom Sferom. Otežavajuća je okolnost što ima elemenata kojima se možemo kretati samo po jedan put. Postoji 20 nivoa, ali drugih deset baš zahtevaju razmišljanje.

Život je težak. Ima kada skok ne uspe. Ima kad ti je ‘sigurica’ pred nosom , pa je ne dohvatiš. Ali ponekad, istina vrlo retko, sve se uklopi i …kad uspeš, shvatiš da je život težak. (Hvala Grath na linku)